Alergeni u hrani
Gde pronaći informacije ako imate alergijsku reakciju na hranu
Alergija na hranu nastaje kada imunski sistem organizma reaguje na određenu hranu. Iako su alergijske reakcije često blage, mogu biti ozbiljne. A jedini način upravljanja ovim stanjem jeste da se izbegava hrana od koje se osoba razboljeva.
Evropsko zakonodavstvo, zasnovano na nauci, stara se o tome da se informacije o alergenima mogu pronaći na ambalaži hrane.
Kako alergeni u hrani mogu uticati na ljude?
Alergijsku reakciju može izazvati veoma mala količina sastojka hrane na koji je osoba osetljiva. Simptomi alergijske reakcije mogu biti blagi (svrab ili osip), ali mogu napredovati do težih simptoma kao što su povraćanje, dijareja, pištanje pri disanju i povremeno anafilaksa (šok).
Intolerancije na hranu nastaju kada ljudi imaju poteškoće sa varenjem određenih supstanci, kao što je gluten, i osećaju nadimanje, grčeve u stomaku i dijareju.
Zato je zaista važno da alergeni mogu lako da se prepoznaju na deklaracijama hrane.
Koji sastojci hrane izazivaju alergijske reakcije?
Ljudi najčešće pate od alergija na orašaste plodove, školjke i određene vrste voća. U EU postoji 14 alergena u hrani koji moraju biti navedeni ako se koriste kao sastojci u hrani:
- Žitarice koje sadrže gluten – pšenica, raž, ječam, ovas.
- Rakovi, npr. krabe, kozice, jastozi
- Jaja
- Riba
- Kikiriki
- Soja
- Mleko
- Orašasti plodovi – bademi, lešnici, orasi, indijski orah, pekan orah, brazilski orah, pistaći, makadamija/kvinslendski orah
- Celer
- Senf
- Susam
- Sumpor-dioksid i sulfiti koji se koriste kao konzervans (u koncentracijama većim od 10 mg/kg ili 10 mg/l, izraženo kao ukupni sumpor-dioksid)
- Lupina
- Mekušci, npr. dagnje, ostrige, lignje, puževi
Proveravanjem sastojaka na deklaracijama unapred upakovane hrane, na kojima su navedeni sastojci koji su alergeni, kao i informacija za neupakovanu hranu, ljudi mogu da ih izbegnu ako su alergični.
Alergeni u hrani u brojkama*
- 1% stanovništva EU – 4,5 miliona ljudi
- 75% alergijskih reakcija kod dece izazivaju jaja, kikiriki, kravlje mleko, riba i orašasti plodovi
- 50% alergijskih reakcija kod odraslih odnosi se na voće, uključujući jabuke, kruške, trešnje, maline, jagode i bademe, povrće kao što su celer, šargarepa i aromatično bilje, kao i razne orašaste plodove i kikiriki
Zahtevi za označavanje alergenih sastojaka na prehrambenim proizvodima od ključnog su značaja kako bi osobe sa alergijama mogle da izbegavaju sastojke od kojih mogu da se razbole. Pored davanja smernica za označavanje, naučnici procenjuju i nove sastojke u slučaju da su potencijalni alergeni i razmatraju kako faktori, kao što je prerada hrane, mogu uticati na alergeni potencijal.
Antonio Fernandez Dumont, specijalista za bezbednost proteina u agenciji EFSA.
Evropski naučnici odgovorni za alergije na hranu doprineli su zakonodavnom procesu za označavanje hrane svojim naučnim savetima. Nauka o alergenima nastavlja da se razvija, tako da bi ova lista u budućnosti mogla biti ažurirana.
